Sezona još nije završena, ali jedan podatak već sada upada u oči – Partizan je tokom dosadašnjeg dela prvenstva promenio čak četiri trenera.
Učinak svakog od njih prilično jasno pokazuje kako su crno-beli započeli sezonu i gde se trenutno nalaze.
Period sa Srđanom Blagojevićem
Dok je na klupi bio Srđan Blagojević, Partizan je u 13 prvenstvenih utakmica zabeležio 10 pobeda, jedan remi i tri poraza. U tom periodu osvojena su ukupno 31 boda. Ekipa je delovala organizovano, sa jasnom idejom igre i stabilnim rezultatskim kontinuitetom.
Ipak, još tokom leta postojale su dileme oko njegove budućnosti. Nakon eliminacije od AEK-a razmatrana je smena, ali je klub odlučio da mu pruži podršku. Pozitivna energija prenela se i na prvenstvene mečeve, gde je Partizan beležio dobre rezultate.
Sve se promenilo krajem oktobra, kada se situacija u samo nekoliko dana potpuno preokrenula. Partizan je prvo eliminisan iz Kupa Srbije od drugoligaša Mačve, a zatim je usledio težak poraz na Banovom brdu od Čukaričkog (1:4). Posle tih rezultata u Humskoj je procenjeno da ekipi treba nova energija na klupi.
Period posle Blagojevića
Nakon njegovog odlaska usledio je niz kadrovskih promena. Privremeno je tim preuzeo pomoćni trener Marko Jovanović, koji je u dve utakmice ostvario maksimalan učinak – dve pobede i šest osvojenih bodova.
Postojala je ideja da Jovanović ostane na klupi, uz dopunu stručnog štaba trenerom sa PRO licencom. Ipak, rukovodstvo kluba odlučilo je drugačije – Jovanović je prebačen u Teleoptik, dok je na njegovo mesto stigao trener tog tima Nenad Stojaković.
Stojaković je dobro poznavao većinu igrača jer je sa mnogima radio u mlađim kategorijama, a u klubu se potajno nadalo da bi mogao da se ponovi scenario iz devedesetih, kada je Ljubiša Tumbaković iz omladinske škole preuzeo prvi tim i ostvario velike uspehe.
Međutim, taj plan nije dao željene rezultate. Na devet utakmica pod njegovim vođstvom Partizan je zabeležio pet pobeda, jedan remi i tri poraza, što je ukupno donelo 16 bodova.
Ključni problem bio je pad forme u završnici tog perioda. U poslednjih šest utakmica tim je izgubio čak 11 bodova, pa je od situacije u kojoj je imao četiri boda prednosti u odnosu na najvećeg rivala došao do zaostatka od sedam.
Poslednji meč u tom nizu vodio je Damir Čakar, koji je ekipu preuzeo kao privremeno rešenje, ali je utakmica završena porazom. Nekadašnji napadač Partizana tokom zime je stigao u klub kao prvi asistent Nenada Stojakovića, a sezonu će završiti kao trener prvog tima.
Poređenje u brojkama
- Sa Blagojevićem: 31 bod iz 13 utakmica
- Bez Blagojevića (do sada): 22 boda iz 12 utakmica
Razlika u bodovnom proseku ukazuje na pad efikasnosti, ali možda još važnije – na nedostatak kontinuiteta. Četiri trenera u jednoj sezoni znače i četiri različita pristupa, ideje i taktičke smernice.
Da li su česte promene trenera pravo rešenje?
U modernom fudbalu smena trenera često je prva reakcija uprave kada rezultati izostanu. Međutim, dosadašnji tok sezone pokazuje da problem Partizana možda nije bio samo u trenutnom učinku na terenu, već i u nedostatku dugoročnog plana.
Sezona u kojoj se promeni nekoliko trenera teško može da donese stabilnost. Svaka nova smena donosi novo prilagođavanje – i za igrače i za stručni štab, ali i za sam način igre.
Zato se nameće pitanje koje prevazilazi samu statistiku: nije presudno samo koliko je bodova osvojeno sa jednim ili drugim trenerom, već da li Partizan može da pronađe stabilan model rada i prekine ciklus kratkoročnih rešenja na klupi.
